Канализациони систем у општини Рашка постоји само у ужим градским зонама. Покривеност општине канализационом мрежом је око 40%,  са 3500 појединачних прикључака. Подаци се односе на градско подручје Рашке и Баљевца, где постоји систем сабирних колектора.

Систем за пречишћавање отпадних вода не постоји, па се отпадне воде директно изливају у реку Ибар.
Укупна дужина примарне мреже фекалне канализације износи  10 км, док је укупна дужина примарне мреже кишне канализације 5 км. У мрежи примарне фекалне канализације, недостаје још око  20 км, а потребно је извршити реконструкцију постојеће мреже у дужини од 2 км. Подаци се односе на 2007. годину. 

У осталим насељима у општини не постоје системи за сакупљање и одвођење отпадних вода. Отпадне воде се одводе у индивидуалне септичке јаме или директно у оближње водотокове.

Решавање проблема отпадних вода захтева израду Генералног пројекта и студије оправданости сакупљања, одвођења и пречишћавања отпадних вода  општине Рашка

Ван система градског водовода налазе се села са око 7000 становника. Сеоска насеља су проблем водоснабдевања решавала индивидуално или у мањим групама, изградњом тзв. сеоских водовода углавном од сопствених средстава, или уз помоћ локалне самоуправе. Међу овим сеоским водоводима, који нису у систему ЈКП »Рашка« има неколико већих са преко 50 прикључака. То су Брвеник, Казновићи са делом Гњилице, Градац, Корлаће, Зарево и Рудница.

У селу Брвеник вода се узима са изворишта у Драгодању и задовољавајућег је квалитета, али су каптаже и резервоари прилично запуштени. Овом мрежом управља Месна заједница. Водоводна мреже МЗ Брвеник је делимично реконструисана 2004.године.

Село Казновићи и део села Гњилице се снабдевају водом са новоизграђеног водовода 2005.године, који узима воду доброг квалитета из каптираног извора Вратолом на Копаонику. Управљање овом мрежом је поверено приватном предузећу „Грцко-Коп“, које је и изводило радове на изградњи мреже.

Остали сеоски водоводи су грађени  од средстава мештана и за њих нису утврђене службе одржавања (углавном су препуштени Месним заједницама).  Нису  у систему контроле, или се пак контролишу повремено и стихијски.

Системи за водоснабдевање са мање од 50 прикључака су потпуно ван контроле. Не постоје званични подаци о квалитету воде и стању објеката на мрежи. На основу анализа сеоских водовода, које је радило ЈКП, утврђен је релативно задовољавајући квалитет вода са изворишта и каптажа на подручју општине Рашка. Као последица неправилног и лошег одржавања малих изворишта,  као и лошег стања сеоских дистрибутивних мрежа, које су изграђене нестручно и којима се не управља у складу са технолошким и техничким правилима, квалитет и квантитет воде која стиже до потрошача на селу је углавном незадовољавајући.

Водоснабдевање општине Рашка се обавља из четири изворишта: "Бадањ", "Поткоп", "Вележ" и "Брвеничка река".
Извориште "Бадањ" је каптирани извор са кога се тренутно узима око 8 л/с воде чији квалитет задовољава критеријуме хигијенске исправности. Вода са овог изворишта директно је укључена у градску мрежу, у којој се меша са водом која долази са постројења за прераду воде у Беоцима. Дужина примарног цевовода од изворишта "Бадањ" је 12,5 км.
Извориште "Поткоп" је напуштено рудно окно за експлоатацију магнезита, које је изградило предузеће "Бела стена". Издашност изворишта је 28-35 л/с, а воду карактерише задовољавајући и стабилан квалитет, осим повећане пХ вредности и садржаја магнезијума. У црпној станици, вода са изворишта «Поткоп» се меша са водом из водозахвата на реци Брвеници, па се та мешавина шаље на постројење за прераду воде Беоци.

Најзначајније извориште водоснабдевања за Рашку је водозахват на реци Брвеници. Водозахват је “тиролског типа”, а  изграђен је на самој речној матици 1997.год.  Са овог водозахвата се узима 30-60 л/с воде која се, у резервоару  црпне станице, меша са водом из изворишта «Поткоп» и пумпама транспортује на постројење за прераду воде у Беоцима.
Вода се транспортује дотрајалим челичним цевоводом у дужини од 3 км.

Капацитет постројења за прераду пијаће воде у Беоцима је 120 л/с, а просечна производња последњих година је 85-90 л/с. 2/3 прерађене воде гравитацијским цевоводом дужине 4 км се шаље за Рашку, а преко резервоара "Власово", запремине 1000м3, одлази у градску мрежу и помоћне резервоаре "Супње" и "Крш" од по 500 м3.

Цевовод од постројења у Беоцима до резервоара "Власово" је највећим делом ПВЦ. Приликом изградње овог цевовода направљени су технички недостаци, услед чега се на овом делу водоводне мреже јављају честе хаварије и велики губици. Како би се смањили губици и омогућила већа пропусма моћ, неопходно је извршити замену цевовода у целокупној дужини.
Посебан поблем у систему водоснабдевања представља велика потрошња електричне енергије, дотрајалост пумпи, као и непостојање зона санитарне заштите око водозахвата на реци Брвеници.

Преостала вода из система за пречишћавање, 1/3, се пумпама шаље до оближње коморе, а одатле гравитацијски за Баљевац и околна села: Брвеник и Беоци. Баљевачки ПВЦ цевовод је дужине 6,5 км, а допрема воду до резервоара "Борје" 500 м3 и "Клечје" 250 м3. Део баљевачког цевовода је ужег попречног пресека, што узрокује "уско грло" у водоснабдевању Баљевца.

У кориту реке Самоковке се налази извориште "Вележ", које је изграђено као три каптирана извора која се напајају водом из реке. Након природног укопавања реке, издашност овог изворишта је са 16,5 л значајно смањена на 6,5 л/с. Ради повећања издашности неопходно је извршити санацију изворишта. Вода се из овог изворишта, након дезинфекције, цевоводом у дужини од око 16,5 км шаље за Биљановац и део Баљевца, где се у мрежи меша са водом са постројења Беоци.

Извориште "Кокоровац" служи за водоснабдевање Јошаницке Бање.  Издашност овог извора је 2,5-2,8 л/с. Вода је доброг квалитета и након дезинфекције се азбест-цементним цевоводом дужине 2 км транспортује до резервоарског простора запремине 8 м3. Потребно је заменити цевовод у целој дужини, док извориште, у циљу повећања издашности,  захтева потпуно санирање и реконструкцију.

У систему водоснабдевање Рашке регистровано је 6200 прикључака, а покривеност општине градском водоводном мрежом  је 75%.  Треба имати у виду да је велики број села и приградских насеља такође прикључен на градску мрежу.
Укупна реализована дужина примарне водоводне мреже  износи  90 км, што и одговара постојећим потребама.
Проблем у водоснабдевању су најчешће велики губици (40 %), проузроковани лошим квалитетом цеви и спојева, и ненаменско трошење воде, посебно у летњем периоду. До сада је примарна мрежа  реконструисана у дужини од  2 км. Да би се губици смањили и повећала пропусна моћ цевовода потребно је реконструисати још око 20км примарне мреже.

Од укупне дужине путева у општини Рашка магистрални путеви заузимају свега 9,2%, а регионални 18,4%.  Локални путеви покривају највећи део путне мреже, а само 21,8% локалних путева је покривено савременим коловозом.

Што се тиче магистралних путева, они су у целокупној дужини направљени са савременим коловозом, док је 220 км регионалних путева без асфалта, а најчешће направљено од туцаног камена.

Према подацима из 2007. године, укупна дужина железничке мреже износи 30 км отворене пруге, и 7,2 км станичних колосека. Железничка мрежа није електрифицирана.

Услуге за пољопривреднике се спроводе кроз институције који су под контролом државе али и кроз врло значајан општински фонд који врши прерасподелу средстава регистрованим пољопривредним газдинствима преко Комисије за развој пољопривреде села.Такође Подручни центар Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде пружа саветодавне услуге и подршку у припреми кредитних апликација. Јавна ветеринарска станица у Краљеву и приватна ветеринарска станица „Рас-вет“-Баљевац покривају по 50% територије општине у пружању ветеринарских услуга из области ветеринарске медицине на терену (куратива и превентива, захвати у породиљству, споровођење дезинфекције, дезинсекције и дератизације).

У општини Рашка постоје врло развијени прерађивачки капацитети у области прехрамбене индустрије (пекарство, млекарство и месна индустрија). Савремено опремљена фабрика Месне индустрије „Голија“ располаже и хладњачом за минусни режим капацитета 2500 тона. Млекара „Милкоп“ је највећа млекара у ширем окружењу и ван територије општине Рашка како у погледу прикупљања сировинске базе тако и у пласману производа.

Евидентна је потреба даљег унапређења технологије прерађивачких капицетат кроз увођење сертификованих система квалитета. Такође јачања сировинске базе представља предуслов за производњу и зато је потребна значајна подршка примарној пољопривредној производњи, формирање откупних центара, складишта са хладњачама и сушара.

У општини Рашка, према подацима Народне банке Србије на крају 2005. године било је активно 127 малих и средњих предузећа од којих мала чине 95%. Највећи број предузећа послује у сектору прерађивачке индустрије 33,1% а затим следе трговина и пољопривреда, водопривреда и шумарство са 31,5% и 9,4% респективно.

Поред успешне ревитализације некадашњих привредних система, јасно је да МСП сектор игра кључну улогу у  убрзању економских активности на територији општине. Свакако је да су постојање великих привредних система из металске индустрије  и рударства утицао на иницијацију великог броја малих и средњих предузећа да започну активности у сличним секторима. Посматрано у сектору прерађивачке индустрије 21,4% предузећа се бави прерадом дрвета, 14,2% производњом прехрамбених производа а сектору металске индустрије послује 11,9%.

Предузећа у друштвеном власништву, као и у већини локалних самоуправа у Србији тако и у општини Рашка, у протеклим деценијама запошљавала су највећи број радника и била доминантни покретач друштвено-економског развоја. Од 2000. године у Србији тече процес транзиције ког карактерише завршетак процеса приватизације чији темпо и успех зависи од објективних чиниоца (дуговања предузећа, вишак радне снаге, висок ниво потребних инвестиција, застарела технологија), али и  субјективних фактора (нетранспарентан и често друштвено неодговорно вођен процес).

Општина Рашка 80-тих година прошлог века је било место препознато по економско активности у секторима рударства и металској индустрији. Довољно је рећи да је број радника у компаније („Лола-Прогрес”, „Застава ауто делови”, „Ибарски рудници” и „Сува руда”), премашивао 2400 радника. Ради илустрације компанија Лола после поништене приватизације биће продата поступком лицитације и има 80 радника, док „Застава аутоделови” су у поступку приватизације путем аукције и имају 90 радника (у току 2007. године ово предузеће је прерадило 246 тона челика и произвело 1,4 милиона различитих металних делова за домаће и стране компаније као и делове за преко 11000 аутомобила марке „Застава”). Предузеће „Сува руда” је продата кроз стечај и производња још није покренута.  „Ибарски рудници” данас припадају систему подземне експлоатације „ЈП ПЕУ Ресавица” и налазе се на прекретници и потребом за већим инвестицијама у производњу као и већина рудника у Србији. У Радним јединицама „Јарандо”, „Ушће”, „Сепарација угља и магнетита” и „Стручне службе” је запослено укупно 530 радника од чега у производњи 401.

Треба напоменути да је заначајан број приватизација поништен и да се велики број предузећа или продаје или је продат кроз стечај. Такође за одређена предузећа податак о броју запослених треба узети сасвим условно јер се са једне стране радници само воде као запослени (многа предузећа која су продата кроз стечај годинама нису радила, а одређени број чека поновљена приватизација) а са друге стране имајући у виду завршене приватизације,  реалан број потребних радника биће вишеструко мањи.

По подацима Народне банке Србије за 2005. годину у општини Рашка је било активно 925 радњи. Од овог броја  у сектору трговине послује чак  43,8%  а затим следе сектор угоститељства са 15,1% и транспорта са 12,6%.

Прегледом радњи у сектору прерађивачке индустрије највећи број послује у прехрамбеном сектору и то са 26,2% а затим следе текстилни сектор и сектор прераде дрвета са 22,3% и 15,5% респективно.

Према подацима Народне банке Србије на крају 2005. године у општини Рашка било је активно 127 предузећа.

Ако посматрамо секторе делатности највећи број предузећа послује у прерађивачкој индустрији (33,1%) и трговини на велико и мало (31%) а затим следи сектор полљопривреде, шумарства и водопривреде као сектор вађење руда и камена.

У сектору прерађивачке индустрије 9 предузећа се бави прерадом дрвета и производњом производа од дрвета, по 6 предузећа послују прехрамбеном и текстилном сектору респективно. Треба поменути  и да се 5 предузећа или 11,9% од укупног броја предузећа бави производњом основних метала и стандардних металних производа

• РЕШЕЊЕ О ОБРАЗОВАЊУ ПОСЛОВНОГ САВЕТА ОПШТИНЕ РАШКА
• ЗАПИСНИК СА ПРВЕ КОНСТИТУТИВНЕ СЕДНИЦЕ ПОСЛОВНОГ САВЕТА ОПШТИНЕ РАШКА
• ЗАПИСНИК СА ДРУГЕ СЕДНИЦЕ ПОСЛОВНОГ САВЕТА ОПШТИНЕ РАШКА
• ЗАПИСНИК СА ТРЕЋЕ СЕДНИЦЕ ПОСЛОВНОГ САВЕТА ОПШТИНЕ РАШКА
• ЗАПИСНИК СА ПЕТЕ СЕДНИЦЕ ПОСЛОВНОГ САВЕТА ОПШТИНЕ РАШКА
• ЗАПИСНИК СА ШЕСТЕ СЕДНИЦЕ ПОСЛОВНОГ САВЕТА ОПШТИНЕ РАШКА
• ЗАПИСНИК СА СЕДМЕ СЕДНИЦЕ ПОСЛОВНОГ САВЕТА ОПШТИНЕ РАШКА
• СПИСАК ЧЛАНОВА ПОСЛОВНОГ САВЕТА СА КОНТАКТИМА

• ВОДИЧ ЗА РЕГИСТРАЦИЈУ ПРЕДУЗЕТНИКА СТР1
• ВОДИЧ ЗА РЕГИСТРАЦИЈУ ПРЕДУЗЕТНИКА СТР2

• БАЗА ПОДАТАКА ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА
• БАЗА ПОДАТАКА ПРЕДУЗЕТНИКА
• КАТАЛОГ ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА КОЈИМ УПРАВЉА ОПШТИНА

Анализирајући извоз по земљама у 2006. години 44,6% извоза општине Рашка се пласира Црној Гори а 35,46% Словенији и 4,7% БиХ. Овај податак јасно указује да је преко 84% извоза општине Рашка усмерено ка бившим југословенским републикама. Код увоза доминирају Немачка, Шведска и Италија са 23,4%, 20,7% и 16,5% респективно.

Производи прераде и обраде метала представљају најдоминантнији извозни производ општине Рашка који учествује у извозу у 2006. и 2007. години са 26,2% и 38,7%. Производи о гуме и пластике чине 29,2% извоза у 2006. години и 19,3% извоза у 2007. години. Анализирајући увоз по производима у 2006. години 54,8% увоза чине теретна возила, грађевинске машине и приколице, док је то учешће у 2007. години 31,7%. Увоз синтетичких и осталих влакана чини 19% увоза у 2006. години и 3,8% извоза у 2007. години. Треба напоменути да значајан део увоза у 2006. години (15,6%) чине машине за текстил док преко 42,0% увоза у 2007. години чине нафтни деривати.

Шеф одсека за инвестиције и градско грађевинско земљиште

Лазар Мандић +381 (0) 36 736 100, е-маил: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Одсек за буџет, финансије и пореске послове  организује и координира поступак израде буџета, издаје упутства за припрему нацрта буџета и обезбеђује доношење буџета по поступку и на начин уређен Законом о буџетском систему.

Прати извршење буџета и најмање два пута годишње информише о томе извршне органе.

У извршавању буџета Одсек за буџет, финансије и пореске послове,  контролише план извршења буџета, врши промене апропријација у складу са Законом о буџетском систему, контролише преузете обавезе, прати примања и издатке буџета, даје препоруке корисницима буџетских средстава. Месечно информише Председника општине о планираним и оствареним примањима и издацима буџета.

Одсек за буџет, финансије и пореске послове  пројектује и прати приливе на консолидовани рачун трезора и захтеве за плаћање расхода и дефинише тромесечне, месечне и дневне квоте преузетих обавеза и плаћања. Управља готовинским средствима на консолидованом рачуну трезора, контролише расходе, управља дугом.

Обавља рачуноводствене послове, врши плаћања, води главну књигу трезора и одабране помоћне књиге, саставља финансијске извештаје и припрема Нацрт Одлуке о завршном рачуну буџета.

Одсек за буџет, финансије и пореске послове  обавља рачуноводствене послове за Општинску управу, Месне заједнице, Фондове и друге субјекте када му је то посебном одлуком поверено.

Врши утврђивање, наплату и контролу локалних јавних прихода и стара се о правима и обавезама пореских обвезника а нарочито: води регистар обвезника изворних прихода Општине и врши утврђивање изворних прихода решењем за које није прописано да их утврђује сам порески обвезник у складу са законом.

Врши канцеларијску и теренску контролу ради провере и утврђивања законитости и правилности испуњавања пореске обавезе. Врши обезбеђење наплате локалних јавних прихода, редовну и принудну наплату локалних јавних прихода, води првостепени управни поступак против управних аката донетих у пореском поступку, примењује јединствени информациони систем и води пореско књиговодство за локалне јавне приходе. Пружа стручну и правну помоћ обвезницима  по основу локалних јавних прихода. Врши издавање уверења, и потврда о чињеницама о којима води службену евиденцију.

Врши и друге послове по налогу Председника општине и начелника Општинске управе.

Шеф одсека за буџет,финансије и пореске послове 

Миладија Миливојевић +381 (0) 36 733 866, е-маил: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Одсек за урбанизам, стамбено-комуналне далатности и заштиту животне средине врши управне и друге послове у непосредном спровођењу закона и других прописа чије је непосредно спровођење поверено Општини у области урбанизма, комунално стамбеној области и области заштите животне средине.

Одсек за урбанизам, стамбено-комуналне далатности и заштиту животне средине учествује у изради Програма за израду Просторног плана Општине, врши јавно оглашавање ради уступања израде планског докумената, стара се о излагању планског документа на јавни увид, обезбеђује постојеће копије топографског и катастарског плана односно дигиталне записе, односно катастар подземних и надземних водова, обезбеђује ажурирање катастарских подлога, прикупља податке за потребе израде програма за израду Плана, припрема предлоге одлука о изради урбанистичког плана, издаје изводе из Урбанистичких планова, издаје Акте о урбанистичким условима, организује јавну презентацију урбанистичког пројекта, потврђује да је Урбанистички пројекат израђен у складу са Урбанистичким планом, прибавља сагласности које су посебним законима прописане као услов за издавање одобрења за изградњу, прибавља услове за прикључење на саобраћајну и комуналну инфраструктуру и друге прописане услове, решава пријаве објеката чије је грађење односно реконструкција завршена без грађевинске дозволе, издаје одобрења за изградњу, издаје употребне дозволе за објекте за које је надлежна општина, врши технички преглед објеката, доноси решења о рушењу објеката по захтеву странке. 

Предлаже нацрте аката које доноси Скупштина општине, председник Општине и Општинско веће из ове области. Непосредно спроводи прописе Општине у овим областима.

Одсек за урбанизам, стамбено-комуналне далатности и заштиту животне средине врши послове који се односе на уређење, развој и обављање комуналних делатности и стара се о обезбеђивању услова за трајно обављање комуналних делатности.  

Прати остваривање програма уређивања грађевинског земљишта.

Спроводи поступак исељења бесправно усељених лица у станове и заједничке просторије у складу са Законом, као и друге послове поверене законом у стамбеној области. 

Обезбеђује услове за спровођење заштите и унапређење животне средине за обављање одређених делатности у складу са Законом.

Одсек за урбанизам, стамбено-комуналне далатности и заштиту животне средине врши послове који се односе на заштиту, очување и евиденцију непокретности општине, управљања, коришћења и располагања непокретностима општине, спроводи поступак експропријације, комасације, враћања земљишта, промет земљишта и зграда  као и друге послове у складу са Законом, Статутом општине и Одлукама општине.

Одсек за урбанизам, стамбено-комуналне далатности и заштиту животне средине врши послове инспекцијског надзора у области изградње, послове инспекцијског надзора у области комуналне делатности, послове инспекцијског надзора у области заштите животне средине, и послове инспекцијског надзора у области друмског саобраћаја.  

Послове из надлежности комуналне инспекције врше комунални инспектори.

Комунални инспектори су самостални у раду у границама овлашћења утврђеним законом и другим прописима и за свој рад су лично одговорни.

Врши и друге послове по налогу Председника  општине и начелника Општинске управе.

Шеф одсека за урбанизам, стамбено-комуналне делатности и заштиту животне средине

Бранко Костић +381 (0) 36 736 397, е-маил:  Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.