Црква св. Петке се налази у селу Трнава  на падинама Голије, 10 км западно од Рашке. У центру села налази се црква Св. Петке, скромне и једноставне архитектуре. Према подацима из натписа који се налази на западном зиду наоса изнад улазних врата, црква је грађена и живописана 1579 год. Сачуване фреске – у чијем сажетом програму, поред уобичајених стојећих фигура св. срхијереја, св. ратника и других светитеља (св. Сава и св. Симеон), доминирају велики празници у наосу и сцене из живота св. Петке у припрати – имају несумњиве стилске и иконографске вредности.

Кончул је манастир на левој обали Ибра, 3 км југоисточно од Рашке, у атару села Гњилица. Настао је у доба Стефана Немање, а први пут се помиње у Студеничком типику с почетка XIII века. Имао је веома велики углед међу српским манастирима, што указује на могућност да га је основао неко од српских владара, а можда и Немања. У њему је замонашен архиепископ Данило II, а за време краља Милутина био је седиште новоосноване Кончулске епископије. Манастир је опустошен и срушен у аустро-турском рату 1689 год. Конаци манастира су обновљени у последњих пет година.

Нова Павлица је црква у селу Павлици, око 10 км северно од Рашке. Новопавличка црква Св. Ваведења је задужбина угледне властеле браће Мусића, синова челника Мусе, и њихове мајке Драгане, сестре цара Лазара. Саграђена је између 1383 год. и 1386 год., а украшена фрескама вероватно 1387 год. Црква је првобитно била у саставу женског манастира и у њој су били сахрањени Стефан и Лазар Мусић, и њихова мајка Драгана као монахиња Теодосија. Када је тело кнеза Лазара, после Косовске битке, 1392 године преношено у његов маузолеј Раваницу, преноћило је у Павлици. Црква је грађена у облику триконхоса са уписаним крстом над централним делом.

Историја овога краја везана је за брацу Мусиће, њиховог оца Мусу и мајку Драгану, сестру кнеза Лазара. Муса, како је записано, целник цара Душана, трампио је по одобрењу цара Уроша, године 1363, Звечан и Звечанску жупу за Брвеничку жупу и Брвеник. При тој размени добио је поред осталих села и засеока и ‘’Павлеа цркв и заселак Орах’’. И данас у Павлици постоји засеок Орах, а поменута црква је највероватније данашња Стара Павлица, цији се остаци уздижу на вису изнад Ибра и могу се видети са поменутог пута.

Стара Павлица, црква из преднемањичког доба помиње се и у делу ,,Краљевство Словена’’ Мавро Орбина, где се говори о заробљавању Николе Алтомановића, у Ужицу 1373. године. Претпоставља се да је Алтомановић био скривен у тада мушки манастир Стару Павлицу. Слични подаци могу се наћи и у неким другим српским летописима. Последњи пут целник Муса помиње се десетак година после овог догадаја, при додели поклона манастиру Свети Пантелејмон на Светој гори.

Остаци манастира Стара Павлица, без обзира са које стране их гледате делују импресивно, смештени на врху стене, стремећи у висине, као да опомињу и говоре о минулим временима и сведоце о средњовековним борбама и трвењима, али и о последњем уништавању свега што је вредно у овом крају ракетама за које се није знало одакле долазе и ко их шаље.

Све што је остало од овог ,,манастира на стени’’ сада је конзервирано и сачувано од пропадања, а тек када станете пред врата ове цркве и погледате на све четири стране, можете да схватите зашто је она баш ту, на овом месту, одакле вам се око не може одвојити од погледа према заталасаним бреговима, долини Ибра или висовима Копаоника